KRIZA U VODAMA: U Sredozemlju uskoro jednak odnos ribe i plastike !

Procenjuje se da bi do 2030. odnos ribe i plastike u Sredozemnom moru mogao da bude sledeći: na kilogram ribe, kilogram plastičnog otpada.

Sredozemlje je već dugo jedno od najzagađenijih mora na svetu, ali problem bi mogao da postane i veći jer bi se odnos ribe i plastike u njemu mogao izjednačiti, upozorili su evropski stručnjaci.

"U ovom trenutku na svaka tri kilograma ulovljene ribe, dolazi kilogram plastičnog otpada", rekao je za španski diplomata Migel Garsia-Heraiz.

"Procenjuje se da bi do 2030. odnos mogao da bude sledeći: na kilogram ribe, kilogram plastičnog otpada."

Garsia-Heraiz je zamenik glavnog sekretara Udruženja za zaštitu Sredozemlja, regionalnog foruma koji podržava EU, a čiji su se članovi sastali prošle nedelje u Napulju. Garsia-Heraiz zadužen je za vode i vodne resurse i za okolinu.

I dok u svetu raste zabrinutost zbog globalnog zagađenja plastičnim otpadom "još uvek imamo relativno malo podataka o zagađenosti Sredozemlja, o posledicama zagađenja po zdravlje morske flore i faune, čak i po ljude", dodao je.

Diplomata ističe da većinu zagađenja uzrokuje "jednokratno" korišćenje plastičnih predmeta, poput plastičnih kesa i flaša koje se vrlo sporo razgrađuju te se pretvaraju u mikroplastiku, sitne plastične čestice manje od pola centimetra.

Na njenoj površini se nakupljaju razne toksične materije pa je ribe često zamene za hranu, zbog čega ulazi u prehrambeni lanac koji uključuje i ljude.

Pogledajte i More plastike: Uznemirujuće fotografije pokazuju kako ljudi zagađuju planetu (VIDEO)

Mikroplastika nastaje zbog usitnjavanja većih komada plastike u moru pod uticajem sunca, talasa i vetra.

Ona se ne razgrađuje i ne menja hemijsku strukturu već se pojavljuje u manjim komadima.

Garsia-Heraiz podseća da glavni izvor mikroplastike možemo naći u kozmetičkim proizvodima za "piling" kože koji sadrže sitne polietilenske čestice. Nakon korišćenja te čestice kroz kanalizaciju i izduvne vode odlaze u reke i mora.

Još jedan izvor mikroplastike u moru su plastični peleti. Plastika se proizvodi u obliku sitnih peleta koji se od proizvođača transportuju do prerađivača i tamo prerađuju u gotove predmete. Često tokom transporta peleti završe u moru i postanu smeće, a da nisu poslužili za izradu bilo čega korisnog.

Mikroplastika skriva i sasvim novi problem - zagađivače koji se nalaze na površini mikroplastike.

Organske onečišćujuće materije (eng. POPs, persistant organic pollutants) su slabo ili sporo razgradive hemikalije, poput pesticida DDT-ja.

Osim što se sporo razgrađuju slabo su rastopive u vodi, zbog čega se čvrsto zalepe na plastiku, poput masnoće koju je teško oprati s plastičnog posuđa.

Nakon što ribe ili druge morske životinje progutaju mikroplastiku, hemikalije ulaze u njihov organizam, ali i u prehrambeni lanac koji uključuje i ljude.

Početkom godine Greenpeace je objavio izveštaj kojim se procenjuje da je 96 odsto plutajućeg otpada u Sredozemlju plastika i da je prisutna i na dubini od 3000 metara.


(Izvor: Nationalgeographic.rs)